Nakon dužeg praćenja Ružićevih SK Labsa u časopisu Svet Kompjutera sam odlučio da nabavim sebi jedan SBC, gde ovo SBC stoji za Single Board Computer. U pitanju su male PCB ploče koje na sebi imaju apsolutno sve što je potrebno da bi funkicionisale samostalno. Potrebno je samo dodati napajanje, jedinicu za unos podataka (miš/tastatura) i jedinicu za prikaz (TV/monitor/displej). Osnove ovih malih računara je postavio Raspberry a za njim su počeli da se pojavljuju i drugi proizvođači sa svojim modelima. Ja sam se od raznih dostupnih voćki odlučio za Pomorandžu, model Pi PC2.

Za ovaj model sam se odlučio prevashodno zato što je u pitanju naslednik modela Orange Pi PC koji se pokazao kao odličan izbor i koji je svom proizvođaču (Shenzhen Xunlong) sa cenom od $15 širom otvorio vrata na tržištu malih računara. Rukovodio sam se time da će kombinacija moćnog hardvera biti ispraćena pratećim softverom kao što je to bio slučaj sa prethodnikom. Oh, kako sam se samo preračunao.



Daleko od toga da je ovaj SBC loš, ali problemi sa drajverima za grafički podsistem, slaba podrška proizvođača i kasna reakcija zajednice su učinili da ova ploča nema onakvu podršku kakvu bi po performansama trebala da dobije i kakvu definitivno zaslužuje. Stvari se polako pomeraju na bolje ali period od šest meseci za SBC je veliki zaostatak, pogotovo imajući u vidu da proizvođači polako zasipaju tržište novim modelima. Nego, da krenemo polako o ovoj pomorandži ...

U kutiji pored ploče je bio i samo jedan list osnovne dokumentacije. Ploča je 85x55mm, dakle standardnih dimenzija za ovu vrstu kompjutera. Na tako malom parčetu PCB-a proizvođač je napakovao dosta toga. Centralno mesto zauzima Allwinner H5 četvorojezgarni CPU, baziran na ARM Cortex A53 SoC (System on chip). Čip je 64-bitni i radi na 1,2GHz, ili bolje reći da radi DO 1,2GHz gde se takt diže po potrebi (opterećenju). S obzirom da je u pitanju nov procesor i da je za njega podrška relativno slaba, i ne čudi što je izostala i podrška za sam SBC. Inače, ovaj SoC je dizajniran za ugradnju u 4K set-top box-ove a u prilog ovoj tvrdnji ide i ugrađena podrška za hardversko dekodiranje 4K videa. CPU ima integrisane multimedijalni engine accelerator, hardverski Java accelerator i integrisan hardverski koprocesor za "plivajući zarez". Grafički podsistem je MALI-450MP. U pitanju je relativno star grafički čip koji nije tako poznat. Ono što sam video je da je od poznatijih uređaja našao mesta samo u Huawei Honor 3x. Ali iako već dugo prisutan na tržištu, drajveri za njega za Orange Pi trenutno ne postoje, iako ima nagoveštaja da bi se to moglo desiti u skorijoj budućnosti. GPU ima podršku za OpenGL ES 2.0 i OpenVG 1.1. Znamo da ima 4 jezgra iako modeli ovog GPU-a idu i do 8. Radni takt je 700MHz, što je pri vrhu za ovaj model. Odmah do H5 procesora su dva DDR3 memorijska modula od po 512MB koje CPU i GPU dele.





Po periferiji je sabijeno sve ostalo. Odmah iznad SoC-a je 40-pinski GPIO, iliti general purpose input/output. Raspored pinova (iglica) bi trebalo da je isti kao na Raspberry Pi, ali ipak postoji mala razlika. Odmah ispod je 2MB NOR flash memorije i vidimo da se proizvođač odlučio za bolje, brže ali i skuplje rešenje od NAND memorije što pozdravljam. Odmah pored je gigabitni ethernet čip koji je potpisao Realtek. Pored GPIO pinova je i IR prijemnik.

Sa leve strane se nalazi power prekidač. Iznad je MIPI-CSI konektor za kameru. Konektor je sa bravicom koja omogućuje da se flet kabl ne može tek tako izvući. Moguće je povezati kameru od 5MPx a od proizvođača je moguće naručiti samo jedan model (CMOS). CSI interfejs preko te kamere može da primi 1080p@30fps. Do konektora je microUSB OTG koji nije moguće koristiti za napajanje ovog mikro-računara. Čak šta-više može doći do oštećenja same ploče.



Ispod se nalazi DC priključak za napajanje (barel 4x17). PC2 za napajanje traži adapter od 5V i 2A ali, realno bi mu trebalo napajanje od 2,5-3A. Tu je i I2C regulator napona sa oznakom SY8106A koji se može programirati. Odmah do njega je TTL UART za debagovanje ili flešovanje sa tri pina. Sledeći je HDMI priključak a odmah do njega i mikrofon. Do mikrofona se još našlo mesta za kompozitni 3,5mm audio/video izlaz.



Desna strana je rezervisana za portove. Proizvođač je zadržao konfiguraciju portova, tako da su tu tri USB 2.0 i jedan LAN port. Dodaću i da se na ploči nalaze dve male LED, jedna za power i druga za status. Ispod ploče se nalazi mesto za microSD karticu. Tu je još jedan regulator napona (AMS1117). Raspored otvora na ploči za pričvršćivanje na neko kućište nije isti kao kod Maline tako da ćemo se morati zadovoljiti sa onima namenjenim za ovaj model ili praviti DIY varijantu.



Kao što vidite, prilično ozbiljna Narandža. Dosta procesorske snage, dosta radne memorije, dosta priključaka... Proizvođač je definitivno napravio iskorak u odnosu na prethodni model. Ostaje softver.

Na zvaničnoj stranici se mogu preuzeti Android, Debian, Ubuntu i Arch. Linux-i su u varijantama server i XFCE. Pečovnik i ekipa sa druge strane nisu za sada izbacili zvaničnu verziju Armbiana već je dostupna samo Nightly build verzija u kojoj još uvek nema podrške za grafički podsistem. Probao sam sve što je bilo dostupno i mišljenja su podeljena.



Da krenemo redom. Počeo sam od Android image-a koga sam napravio sa najnovijom verzijom PhoenixCard alata po preporuci sa zvaničnog sajta. Kartica koju sam koristio je Samsung Evo+ od 32GB. Nakon više pokušaja Android jednostavno nije hteo da butuje. Dođe do H5 Allwinner logoa i tu se Narandža resetuje. Preturajući po mreži vidim da je problem u napajanju gde Android prilikom butovanja povuče dosta struje a ovo napajanje koje ja imam očigledno nema dovoljno juice-a.



Sledeće na redu su linux distribucije koje nudi proizvođač. Ubuntu XFCE se uredno prebacio na karticu i nakon nekih 20-ak sekundi pojavila se slika na televizoru. Inače sam za ove prve pokušaje koristio HDMI kabl i televizor. Ubuntu inače lepo radi i nemam nekih zamerki. Debian čini mi se radi još bolje i tečnije. Arch nije dostupan za preuzimanje sa Google Drive-a već samo preko Badu-a a koji je sav na kineskom, gde sam nakon pola sata koristeći razne prevodioce shvatio da se vrtim u krug i odustao od daljeg pokušavanja.





I na kraju Armbian. Prilikom kupovine ovog mikro računara sam prvenstveno imao Armbian na umu i malo se i razočarao što se u međuvremenu nije pojavila zvanična verzija ove distribucije linuxa za PC2. Elem po preporuci ekipe koja stoji iza Armbiana probao sam da napravim image sa Etcherom ali mi je proces pucao uz poruku da imam "corrupted file". Preko Win32DiskImage je sve proslo kako treba. Problem nastaje prilikom butovanja gde mi OS nije hteo da prihvati user i pass nakon više pokušaja. Na forumu Armbiana mi kažu da mora Etcher ali u mom slučaju on nije hteo. Moja pretpostavka je da mi i u ovom slučaju problem pravi napajanje. Novo, jače napajanje je na putu pa ću svakako probati opet.

Na slikama možete videti da sam na SoC i memorijske module stavio pasivne hladnjake. Tu je i maleni ventilator koji čeka odgovarajuće kućište a ono opet čeka odgovarajući displej za koji se još dvoumim. Za ovih nešto više od mesec dana nisam primetio da se Narandža nešto specijalno greje ali je nisam ni puno opterećivao. Na mreži se može videti da temperature bez odgovarajućeg hlađenja idu baš visoko a nije redak slučaj i pregorevanja komponentni.

Orange Pi PC2 je dizajniran da otkine deo kolača koji je serviran Raspberry Pi 3 sa skoro duplo manjom cenom i osetno jačim hardverom ali je ipak prošao, rekao bih, neslavno. Problemi u softveru su odbili mnoge manje napredne korisnike koji su se rukovodili tome da je bolje dati tih petnaestak dolara više i imati "skockan" SBC, pre nego da obijaju onih par foruma i nadaju se da će im neko funkcionalno rešenje servirati na tanjiru. Što se mene tiče, ja sam dovoljno uporan i svakako neću dozvoliti da mi PC2 skuplja prašinu.