Nakon prebiranja ponuda na tenderu kao najpovoljnija je izabrana ponuda Oriona. Ponudili su 10 Mbps download i 2 Mbps upload za nepunih 1300 RSD. Postavljanje opreme besplatno, ruter besplatan, ugovor na dve godine. Zvučalo mi primaljivo. Da li sam dobio pravo rešenje ili nužno zlo, pročitajte u tekstu koji sledi.

Momak koji postavlja opremu mi se javio nakon par dana i rekao sam mu da ja MORAM da budem prisutan kada bude došao, pa makar morao da izađem sa posla. Došli su njih dvojica, popeli smo se na krov sa opremom i počeli su da mere jačinu signala. Na kraju je Wi-Fi antena postavljena na metalnu cev iznad krova (koja je nekada služila za tv antene) a biran je pristup sa jedne od četiri bazne stanice koje su bile dostupne. Sve su radili preko laptopa, a moj pogled je sve to pratio preko njihovih ramena. Mene je interesovao odnos jačina signala/šum.

Za onog ko ne zna, jačina signala (signal strength) se meri u decibelima po milivatu, obeležava se dBm i uvek ima minus (-) vrednost. Što ta vrednost ima veći broj, signal je slabiji. Vrednost se udaljava od nule (0) a nula je veća od minusa. Recimo da je vrednost -50dBm veća od -80dBm.

Nivo šuma (noise level) pokazuje koliko okolina utiče na signal. To mogu biti električne instalacije, metali, zidovi... Veći šum može ozbiljno da utiče na jačinu signala. Označavanje je isto kao i kod jačine signala.

Odnos snage signala i šuma jo ono što me interesuje. SNR (signal to noise ratio) je odnos između ove pomenute dve vrednosti i označava se isto sa dBm ali ovaj put u plusu (+). Najidealnije bi bilo kada bi taj odnos bio više od +25dBm. Kako se ta vrednost dobija? Ako imamo jačinu signala -65dBm a šum nam je -90dBm to znači da nam je SNR +25dBm, što će reći dobar.

Mereći signal sa baznih stanica jedna je obećavala i dala pristojne vrednosti, a koje sam već pomenuo u primeru iznad. Kabl je provučen kroz rebrasto crevo u zidu, krimpovani krajevi, povezan strujni adapter i pušten speed test. Odmah 20 Mbps, što me je obradovalo. Momak mi reče da je to samo test i da ta bazna stanica trenutno nije u stanju da pusti više od 10 Mbps koliko sam zapravo i tražio. S obzirom da sam do tada koristio Telekom ADSL i da sam jedva imao 3,5 Mbps nisam se puno razočarao ali sam napomenu momcima da me obaveste čim se pusti veći protok na toj baznoj stanici.

Još par podešavanja, potpisivanje ugovora, ponudiše mi da mi sve povežu na moj ruter koji sam do tada koristio. S obzirom da sam žurio da se vratim na posao, rekoh, može. I ... ostavio ih.

Uveče kada sam došao kući, prvo što sam primetio je da nisam mogao da pristupim Tendinom kontrol panelu preko pregledača. Probajući svašta uvideo sam da ne ide. Pozovem Orionov korisnički servis i ljubazna operatorka mi reče da su momci verovatno isključili DHCP na ruteru.

Šta su bre isklučili?!

Gospoda iz Oriona praktikuju da isključe DHCP ((Dynamic Host Configuration Protocol) ) na ruteru gde ulogu dodeljivanja IP adresa preuzima njihova antena. Na ovaj način oni mogu da vide sve povezane uređaje a to rade pod izgovorom da im se javljaju korisnici koji imaju problem na nekom od uređaja. Ako je na ruteru uključen DHCP, njihovo vidno polje se završava na ruteru. Dalje od toga ne vide. E pa, uopšte mi se ne sviđa ideja da neko zna koliko ja imam povezanih uređaja u kući. Ali uopšte. Odmah dugme za reset. Tu vidim i da su LAN kabl uboli u LAN port a ne u WAN. Promenim mesto LAN kablu tamo gde i treba da bude (WAN port), prekonfigurišem ponovo ruter kako meni odgovara i ... voila.

Speed test mi pokazuje konstantnih 9,7-9,9 Mbps za download a oko 2 Mbps za upload, što je odlično. Ping, bitan za online gejming, je 7ms. Odlično.

Za sada sve preporuke za Orion bežični internet. Naravno, sve zavisi od baznih stanica u vašem okruženju. U par navrata njihov korisnički servis se pokazao kao dobar a za proteklih mesec dana sam možda jednom morao da resetujem ruter. Sve radi kao sat.